Veštine objektivnosti

  Kada se nađeš u metropoli napretka i intelektualne moći, kada sve mudrosti vekova makar naslutiš, kada mnogo toga vidiš i doživiš a još uvek si mlad, tad u svaku poru tvog bića (znano je da se uči i upijaju saznanja naročito dok si mlad) “ulaze”, poput opijata, ideali, principi... Ako u mladosti svojoj živite u Parizu, ako u njemu doživite i proživite svoju intelektualnu mladost, onda više uopšte nije važno gde će te provesti ostatak svog života! Kada doživite sve to, kada shvatite da ste sve najvažnije vrednosti iz riznice mudrosti čovečanstva u Parizu videli i razumeli, kada se nadahnete brojnim inspiracijama, koje vam dođu same po sebi šetnjom kroz taj centar kulture i moderne civilizacije, koja vam omogućuje da svaki čas zavirite u svaki kutak bogate istorije čovečanstva,onda ne možete steći ništa drugo do visoke kriterijume, koji vam bivaju polazište za vašu sposobnost i veštinu da budete objektivni u proceni mnogih vrednosti, vrednosti života, prirode, čoveka, čovekovog stvaralaštva, t.j. do da steknete,usvojite, naučite određene veštine objektivnosti. . . . E, tu smo. Veoma blizu tog famoznog pojma „košarkaška inteligencija“. Samo, problem je u tome što oni koji vuku odlučujuće, rukovodilačke poteze u košarci, po pravilu ne shvataju i ne umeju da shvate te poruke te, u ovom slučaju Zvezdine, košarkaške inteligencije koje u suštini znače, da ih iskažemo jezikom mladih: „manite se te kamuflaže, doveli ste Sloveneca za trenera,postavili uz njega neiskusne marionete te on vodi glavnu reč, a odgovornost njegovu, kao navodnog „sportskog direktora“ držite u magli. To je kratkog daha, te nadjite trenera Srbina – Zvezdaša koji će zatim angažovati prave zvezdaše i vrlo brzo nas dovesti ponovo do velike Zvezde“. . . Detaljnije u knjizi . . .